Како се припремити за скијање

2(591)

G17911_glove_sport Važni saveti: Da biste sa uživanjem skijali veoma je važno da se pravilno obučete. Skijanje zimi može biti pravo uživanje, ali da bi došlo do toga morate savladati najveće izazove: hladnoću, vetar, sneg, led… Najvažniji savet: slojevito oblačenje. Ukoliko nosite majicu i preko nje debelu jaknu napravili ste klaisčnu grešku. Biće vam teško da skijate sa tim čudom, oznojićete se, a kada skinete jaknu verovatno će vas preseći hladnoća. Pri tome i u toku vožnje, nećete biti dovoljno zaštićeni od hladnoće. Zato, dobra prirema za skijanje zimi jeste oblačenje većeg broja tankih slojeva. Ono što nas greje jeste tanak sloj toplog vazduha između ovih slojeva. Što više slojeva imao na sebi, više ćemo zadržavati i topao vazduh koji nas štiti do hladnoće. Plus, zbog lake garderobe i komotnog pomeranja ruku, skijaćete pravilnije, a pri tome biće vam mnogo ugodnije i toplije. Ukoliko vam je telo zagrejano, neće biti problema sa ekstremitetima. Pored tanke majice (1. sloj), obucite još jednu majicu sa kratkim rukavima (2. sloj), a onda, u zavinosti od temerature i vetra, kao i od načina skijanja (ako skijate brzo i agresivno, više ćete se i zagrevati) porazmislite da li vam trebaju još 2 ili 3 sloja. Najverovatnije će biti dovoljna i obična tanja jakna (3. sloj) koja će vas zaštiti od vetra, snega.

Advertisements

Значај скијања

SetWidth250-zo23skijanje_back Draž tog sporta jeste da svako može uživati bez obzira na veštinu skijanja. Svaki put se stiče neko novo iskustvo jer svaki spust je ne ponovljiv. Jednom te istom stazom nikada se ne može dva puta proći na isti način, a svaki prolaz je novi doživljaj. Skijaši uživaju, ali to uživanje je doprinos zdravlju. Istina, skijanje košta, a kolika je cena zdravlja?“
Svako ko čvrsto stoji na skijama je skijaš.

Историјат настанка скијања

Sama reč skijanje potiče sa Islanda, a označava „cipele za sneg“ ili „komad drveta. Najstarije skije za koje se zna, bile su savijene, i duge, napravljene su od kostiju životinja. Za oca modernog skijanja poznavaoci ovog domena drže Norevežanina Sondre Norhajma koji je u 19. veku konstruisao skijaški vez koji je zapravo omogućio da se uprvlja skijama na isti način kao i danas. Usavršavanje skijaških cipela i skijaškog veza dovelo je do nastanka alpskih skijaških disciplina. Ubrzo dolazi do nastanka Arlberg tehnike koju je u 20. veku predstavio Austrijanac Hanes Šnajder i to je tehnika iz koje kasnije razvilo skijanje u formi sportske dicipline kakvu poznajemo danas. Kada govorimo o našim prostorima prvo organizovano skijanje javlja se 1922. godine i to u zimsko-planinskoj sekciji Srpskog planinarskog društva, a u sportskom smislu tek 1929 godine, kada je na Avali održano takmičenje u smučarskom trčanju na 8 Km. Tada su padine Avale, Košutnjaka, Banovog brda bili tereni gde su skijali Beograđani. Od 1935. godine, kada je Srpsko planinarsko društvo sagradilo dom na Kopaoniku, smučari Beograda ga svesrdno koriste, i sve do marta 1941. održavaju se takmičenja. Zimsko sportski savez Beograda je osnovan 1931. god, a do 1941. u sportskim klubovima u Beogradu osnivaju se smučarske sekcije: Sever, BUSK, Jugoslavija, SOKO, Udruženje studenata – planinara.